SMELOST – Peti Hansen (Melem za dušu)

Dva semena leže jedno pored drugog u plodnom tlu u proleće.

Prvo seme kaže: “Želim da rastem! Želim da pustim svoje korenje duboko u zemlju ispod mene, i poguram svoje izdanke kroz zemljinu koru iznad sebe… Želim da razvijem svoje nežne pupoljke kao barjake da bi objavili dolazak proleća … Želim da na svom licu osetim toplotu sunčevih zraka i na peteljkama blagoslov jutarnje rose!”

I tako je raslo.

Drugo seme kaže: “ Plašim se. Ako pustim svoje korenje u zemlju ispod mene, ne znam na šta mogu da naidjem u tami. Ako se probijem kroz čvrsto tlo iznad sebe, mogu da oštetim tanane izdanke … Šta ako otvorim svoje pupoljke, a puž pokuša da ih pojede? A, šta ako počnem da cvetam, a malo dete me isčupa iz zemlje. Ne, mnogo je bolje da čekam dok sve ne bude bezbedno.”

I tako je čekalo.

Jedna koka koja je čeprkala u rano proleće po bašti, tražeći hranu, pronašla je seme koje čeka i odmah ga je pojela.

POUKA OVE PRIČE

Život guta one koji nemaju hrabrosti da puste izdanke.