MAJSTOR ILUZIJE

MAJSTOR ILUZIJE – ZOVITE ME KRALJ- IME MI JE EGO / moje malo jA i veliko Ja

Da li ste razmišljali nekada o tome kako je našem egu uvek sudjeno da pati. Čak i onda kada pomisli da je uspešan, magični majstor izuzije se nikada dugo ne oseća zadovoljan i kompletan. I kada je srećan, kralj ego je zabrinut! Obuzima ga strah i počinje da brine kako sreća neće potrajati!

Evo baš pre neki dan sam ga opet uhvatila u tom strahu (a strah mu je i sluga i gospodar). Pogledam ga onako širom otvorenih očiji i shvatim da se davi. Hvata se za slamku spasa (moj um) trudeći se da me uveri da je sve pod kontrolom. Traži svadju da bi preživeo.

Naučen da je sam svoj autoritet, batrga se da stvori onaj lažni stari osećaj kontrole. Gledam ga i ne verujem. Davi se, ali krunu ne skida! Bože dragi kako se ugojio! Možda se davi od preterane težine, ko zna čime se sve mukica hrani! Gledam ga tako samoživog i razmišljam o krupno ispisanim porukama koje lebde okolo njega, kao jasni putokazi mitova o sreći koje ne sme zaboraviti.

Velikim slovima puno nekih *još samo ... * i *hoću još ...*

Hm... da li sam ga nekada čula da je izgovorio reč ljubav?! Kao da sve vreme živi od različitosti, plete iluziju dvojnosti pozitivnih i negativnih osećanja, nekih čudnih vrednosti koje gledam i ne verujem da na njima piše *ja sam*.

Ups... osećam prvu varnicu straha. I onda dodje osmeh ... moje malo jA i veliko Ja se gledaju.

Malo jA pridje velikom buckastom iluzionisti Ja, čvrsto ga zagrli, lupi čvrgu i uz osmeh mu šapne ...Kralju volim te, ali i dalje si na dijeti! Oslabićeš ti meni...samo me gledaj. Kralj zausti da nešto kaže, ali malo jA je i ovoga puta bilo odlučno i izgovorilo.

Ne želim da se raspravljamo sada o jelovniku! Porasla sam i naučila da jelovnik nije jelo!

I gle čuda, da li možete da verujete, velikom majstoru izluzije kruna se tog trenutka ponovo zaljuljala!

Kad hraniš ego, ljubav gladuje!

Dobro mi došli u radosniji život! Za sreću koja će obojiti vaš svaki dan!