ŠTA RADIŠ – Momo Kapor

Sreće me na ulici tip koga jedva da poznajem. Znam jedino da je penzioner koji je nekada bio na nekom položaju na kom se nije pretrgao od posla. Kreće se dostojanstveno s rukama na ledjima, ko da vrši inspekciju grada i života. Pita me šta radim.

Šta da mu odgovorim?

„ništa...“

„jel pišeš?“ pita me sa prekorom u glasu, kao da nisam napisao domaći zadatak

„pišem“ kažem izvinjavajući se

„a šta?!“

„pa pišem nedeljom u novinama....“

„znam to“preseče me“ Mislim, pišeš li nešto ozbiljno?“

„ovo je najozbiljnije što mogu...“ pravdam se i ne hoteći, dok me tip kojeg jedva poznajem posmatra sa visine kao propalog talenta.

Ipak, uspeo je da me uvali u krivicu!!!

Vraćam se kući i ležem na divan. Piljim u tavanicu i pitam se *možda bi stvarno trebalo nešto ozbiljnije da radim?*

Za to vreme onaj isti tip me izbrisao iz pamćenja. Susreće nekog drugog i sa rukama na ledjima pita ga „ŠTA RADIŠ?“