KUCE NA PRODAJU – Džen Klark (Melem za dušu)

Vlasnik jedne prodavnice držao je iznad vrata natpis na kome je pisalo “Kuce na prodaju”.

Ovakvi natpisi umeju da privuku decu, pa je sasvim prirodno što je jedan mali dečak stao ispred tog znaka i vlasnika zapitao: “ Za koliko novca planirate da prodate te kuce?”

Vlasnik radnje je odgovorio : “Za nekih trideset do pedeset dolara”.

Dečak se mašio za džep i izvadio sitninu. “Imam dva dolara i trideset sedam centi. Da li biste mi dozvolili da udjem da ih vidim?”

Vlasnik radnje se nasmejao, a zatim zviznuo, pa je iz kućice za pse izašla Lejdi i otrčala do drugog kraja radnje. Za njoj je trčalo i pet nežnih, sitnih loptica od krzna. Jedna kuca je poprilično zaostajala za njima. Dečak je odmah uočio da pas koji zaostaje šepa, pa je pitao: “ Šta nije u redu sa ovim malim psom?”

Vlasnik je objasnio da je veterinary pregledao kučence i utvrdio da ima iščašen kuk. Uvek će šepati. Uvek će biti kljakav. Dečak se uzbudio: “Želim da kupim baš ovu kucu.”

Vlasnik radnje mu je rekao:” Ne, ti ne želiš da kupiš baš tog psa. Ako ga stvarno želiš pokloniću ti ga.”

Dečak se uznemirio. Pogledao je vlasnika radnje pravo u oči, i pretećim prstom rekao: “Ne želim da mi ga poklonite. Taj mali pas vredi isto koliko i ostali psi, pa ću vam zato platiti njegovu punu cenu. Zaprav sadaa ću vam dati dva dolata i trideset sedam centi, a pedeset centi plaćaću vam mesečno dok ga ne isplatim”.

Vlasnik radnje ga je ubedjivao:” Ti, u stvari, ne želiš da kupiš to štene. On nikada neće moći da trči, skače i igra se s tobom kao ostali psi.”

Tada je mali dečak seo, zavrnuo nogavicu pantalona da bi pokazao svoju uvrnutu, kljakavu levu nogu u velikoj metalnoj protezi. Pogledao je vlasnika radnje i nežno odgoorio: “ Vidite, ni ja ne mogu da trčim, a toj kuci potreban je neko ko će ga razumeti!”