I TAKO DO DANAS

Prema jednoj staroj legendi, postojalo je vreme kad su obični ljudi imali pristup svim znanjima bogova. Ipak, oni su tu mudrost zanemarili. Jednog dana, bogovi su se umorili od toga da tako izdašno poklanjaju ljudima ono što ne koriste, pa su odlučili da sakriju tu dragocenu mudrost tamo gde bi je samo najposvećeniji tragači pronašli. Verovali su da bi ljudi tu mudrost, ako budu morali da je traže, pažljivije koristili.

Jedan Bog je predložio da je zakopaju duboko u zemlju. * Ne *, rekli su drugi , * ljudi bi je lako pronašli I iskopali * * Hajde da je stavimo u najdublji okean * , predložio je drugi Bog, ali I taj predlog je odbačen. Znali su da će ljudi jednom naučiti da zarone I tako bi je opet lako našli. Jedan Bog je predložio da je sakriju na najviši planinski vrh, ali brzo su se složili da će se ljudi popeti I na planine. Konačno, jedan od najmudrijih bogova je predložio : *Hajde da je sakrijemo duboko u same ljude. Neće se nikad setiti da tamo pogledaju *

I tako je i bilo – I tako se nastavlja i danas .