KAD PORASTEM BIĆU DOKTOR

Bio je prvi dan predavanja na fakultetu, i mladić se spremao da nastavi svoju avanturu učenja koja je trajala dugo da je delovalo da nema ni početka ni kraja. Izgubljen u svojim mislima, dok je njegov um ludeo razmišljajući o mogućnostima koje su se nalazile pred njim, jedva da je primetio starijeg čoveka ispred sebe dok nije bukvalno naleteo pravo na njega.

“Izvinjavam se, profesore”, rekao je mladić postidjeno.

“ Oh, ja nisam professor “ , odgovorio je starac. “ Ja sam novi student, baš kao i ti.”

“ Ali, koliko imate godina?” pitao je mladić šokirano.

“ Sedamdeset i tri “, rekao je starac sa sjajem u očima.

“ A šta studirate ?” nastavio je mladić.

“ Medicinu – oduvek sam želeo da budem doctor, i sada … “

Starac je zastao, kao da se prisećao nečega što se davno desilo. “ Sada sam konačno spreman da pratim svoje snove !”

Mladić je delovao prilično šokirano: “ Bez uvrede, gospodine, ali da biste postali doktor, biće vam potrebno najmanje sedam godina. Za sedam godina imaćete osamdeset.”

Starac je stavio ruku na rame mladića i pogledao ga pravo u oči. “ Ako bog da “ , nasmejao se starac, “ imaću osamdeset godina bez obzira na to da li pratim svoje snove ili ne .”