TRAŽI, TRAŽI PA ĆEŠ NAĆI …. (sreća koja dolazi iznutra)

Rabija, čuveni sufi-mistik, jedne večeri izadje na ulicu tražeći nešto pod svojom kolibom. Sunce je polako zalazilo. Padao je marak. Okupilo se nekoliko ljudi.

“Šta to radiš? Šta to tražiš? Šta si izgubila?” – pitali su je.

“ Ispala mi je igla” , odgovorila je Rabija.

“ Sunce je na izmaku. Kada se smrkne, nećeš moći da nadješ iglu, pomoći ćemo ti. Gde je pala? Ako nam kažeš gde si je ispustila, lakše ćemo je naći”.

“Bolje me ne pitajte! Nije mi ispala na putu, nego dok sam išla kući”.

Ljudi su se nasmejali: “ uvek smo mislili da si pomalo ćaknuta! Igla ti je ispala u kući, a ti je tražiš na putu?!”

“ Imam logično objašnjenje: u kući nema svetlosti, a napolju se koliko-toliko vidi”.

Ljudi su se razilazili smejući se.

Rabija ih je pozvala, obrativši im se rečima: “slušajte! Vi radite isto to! Samo sam htela da vam pokažem kako se vi ponašate. Tražite blaženstvo u spoljnom svetu, a ne postavljate sebi pravo i najvažnije pitanje: “gde sam to izgubio?!” Ja ću vam reći – sve ste izgubili unutra! Tražite napolju jer su vam sva čula okrenuta prema spoljašnjosti. Oči gledaju u spoljni svet, uši slušaju zvuke iz spoljnog sveta, ruke se pružaju u spoljni svet. Kažem vam, ništa niste izgubili napolju. Mnogo života provela sam tražeći napolju sve dok jednog dana nisam pogledala unutra i iznadila se. Nije trebalo da tražim. Sve vreme imala sam to u sebi”.